Velika je radost imati brata ili sestru, a kako li je tek kada su on ili ona isti ti, tj. kad ste blizanci!? U školi sam pronašla braću blizance Jana i Nou Oktizović u 3.b i sestre blizanke Karlu i Saru Jokić u 5.c te razgovarala s njima.
Tko je tatin(a) sin/kći, a tko mamin(a)?
Noa: Ja sam tatin sin, a moj brat je mamin sin.
Sara: Moja sestra Karla je tatina kćer, a ja sam mamina.
Imate li isto društvo (npr. kada idete van)?
Noa: Da, imamo isto društvo, lakše rečeno dijelimo sve prijatelje.
Sara: Da.
Možete li nam ispričati neku anegdotu?
Sara: Kada sam bila mala, bile smo u zoološkom vrtu i ja sam mazila ponija. On me ugrizao, ja sam se počela deratI, a ništa me nije boljelo.
Noa: Ja sam htio Jana lupiti, on se pomaknuo i ja sam lupio sam sebe po krevetu. Imao je više sreće nego pameti.
Karla: Išle smo u školu i ja sam zaboravila spakirati knjige. Na sreću nastavnica me pustila s nastave. Vratila sam se kući po knjige, ali sam zaboravila engleski. Kada smo došle kući, mama me pitala zašto nismo ponijela engleski, a ja sam smuljala da mi Sara nije rekla da ponesem.
Koliko se često svađate i koji je razlog svađi?
Jan: Većinom se svađamo tko će prvi igrati igrice, tko je pobijedio u igricama…
Sara: Jako često. Najveći je problem što se naše svađe temelje na glupostima.
Volite li se oblačiti isto?
Jan: Ne, nemamo isti stil.
Sara: Ne, ne volimo iste stvari.
Dijelite li stvari ili svatko ima svoje?
Karla: Nekolicinu, ali ne volimo dijeliti stvari.
Noa: Pa neke stvari, ali ne baš sve.
Pišete li jedno drugom zadaće?
Sara: Ne, ali si pomažemo, npr. meni će Karla pokazati engleski, a ja njoj nešto drugo.
Jan: Ne, svatko piše sam.
Slažete li se međusobno?
Noa: Da, uvijek smo složni. 🙂
Karla: Većinom, npr. kada trebamo odlučiti hoćemo li ići u Mc ili na bazene.
Lucija Kovačević, 5.b