Tijekom rujna čitali smo tekstove, istraživali i razmišljali o važnosti čitanja. Izdvajamo djelić govora naših izvrsnih govornika u 7. b: Noe Ogrizovića i Nike Dujića

NIKO DUJIĆ: NI JA NISAM NEKI ČITATELJ, ALI SAM ODLIČAN ČITAČ

Mnogi ljudi, kada im se kaže da moraju čitati, kažu da je čitanje  „nebitno“ ili „beskorisno“, ali to zapravo nije tako.  Jako je važno da se krene čitati od mlade dobi da se kasnije u životu ne bi stvorile poteškoće s čitanjem i razumijevanjem. Kada više čitate, lakše razumijete pitanja, lakše pamtite, a čak i bolje osmišljavate govor (poput ovog). Zamislite da imate test. Ako ste navikli čitati, lakše ćete razumjeti neko pitanje ili možda ćete napisati neki bolji odgovor ako nastavnik Velimir pita da mu napišete sastav kao zaključak. Znam da bismo danas svi radije samo skrolali po TikToku i nije to ništa loše. I ja to radim, ali probajte na primjer ovako… za svakih 20 stranica smijete gledati 10 minuta TikToka kao odmor. 

Kada dijete ne čita, mašta i kreativnost mu nestaju zato što ne zamišlja i ne pita sebe „što to znači?“ Čitanje razvija maštu djeteta tako što dijete, za razliku od samo gledanja što se događa u filmu, mora zamisliti kako je to izgledalo. Čitanje isto na neki način daje slobodu. U filmu redatelj odlučuje kako je nešto izgledalo po njegovom mišljenju, a u knjizi čitatelj ima slobodu da zamisli i bude u tom događaju kao da je on dio toga.  

Za kraj vam želim reći samo jednu stvar: čitanje nije glupo, možda je ponekad dosadno, ali nije gubljenje vremena. Čitanje je tu da nam proširi vidike, da se zapitamo „Što je ovo?“, „Kako ovo radi?“

NOA OGRIZOVIĆ: KAKVA JE VEZA IZMEĐU KEMIJE TIJELA , MOBITELA I KNJIGE?

Čovjeka u želji za ponovnim zaljubljivanjem u čitanje sprečava mobitel. Pitate se zašto? Jednostavno! Jedna riječ – DOPAMIN!  

(Ako ne znate što je dopamin – to je kemijska supstanca i hormon u tijelu, a ključan je za regulaciju raspoloženja, pokreta, nagrade, motivacije, fokusiranja i planiranja.) 

Oko ljudi danas je okruženo s tisuće i tisuće stvari koje dopamin dižu u nenormalne veličine skoro pa sto puta više nego što to može knjiga. Kad tijelo ne prima dovoljnu dozu dopamina kao što je navikao, u čovjeku se stvara dosada kao u školi pod na primjer Matematikom. Za razliku od buljenja u mobitel 45 minuta koje će proći jako brzo, sat od 45 minuta će proći jako sporo. Isto tako je i s knjigom. Kada ste prisiljeni čitati lektiru, a na prvih dvadeset stranica nema ilustracija, pomislite: “Jao, pa ja ću se ubiti!” što je ključan dokaz koliko nam mobitel uništava glavu. Od TikToka naviknuli ste na kraće vrijeme gledanja sadržaja i konstantoga  “scrollanja” jer je svaki sljedeći video drukčiji od prethodnog što u knjigama nije slučaj. Knjiga je povezana sa svakom stranicom i ako budeš prelistavao i prelistavao stranice, nema je svrhe čitati, a tek onda postane dosadno. Ipak, ako se na jedno određeno vrijeme odlučiš skoncentrirati na čitanje, tvoja razina dopamina će se znatno smanjiti i tvom će mozgu ta doza biti dovoljna.